Kucanje već drugo danas prenulo je Velikog Kneza iz popodnevnog sna. Nije se budio od sinoć. Ili je to bilo preksinoć. Uglavnom, nema mu žene, jer je na poslovnom putu – milagera, a dečki imaju večernje druženje.

Otvara vrata i ulazi Mišo: “Gdje si pajdo? Jesam te probudio?”

– “E prijatelju. Nisam spavao ima dva tjedna. Šta bi me probudio.”

– “Ajd nek sam i ja jednom prvi” – Mišo će.

– “A da si prvi i nisi. Jutros prije podne me probudilo kucanje glasnije od ovog. Makar mi ni ovo nije sjelo. I makar nisam spavo 2 tjedna. No gusak je sprašio i poštara i njegove račune”.

– “E, pajdo, koliko sam ti puta rekao da kupiš mobitel i dobivaš račune preko mejla?”

– “Ajd sjedni. I ne spominji mi više mobitele. Šta misliš zašto ga nemam? Ima toliko razloga, a osim što nemam para za njega, nit ne želim da mi neko šalje račune kad se sjeti. Dok je gusak vani, pretinac je prazan”.

– “To je ok, ali ne znaš šta propuštaš…”

Utom pokuca i ulazi Vlado Gavrilovič – Sprej.

– “Gdje ste dečki?”

Mišo je zafrktao nosom, dok ga je Veliki Knez srdačno dočekao: “Ej prdonjo.”

-“O čemu vas dvojica? Čuo sam pred vratima da imate neku raspravu?”

– “Ma kakva rasprava?” – Knez će. “Nagovara me Miško da kupim mobitel.

– “Glupa tema. Al dobro ti kaže. Znaš koliko sam te puta trebo, ali te nisam imao kako dobit?”

– “Kolko puta?”

– “Pitaš gluposti. Nemoj gnjaviti s takvim glupim pitanjima. I dobro ti Miške kaže, kažem ti”.

Mišo je opet zafrtkao nosom, ali blagi smiješak koji bi Poirot mogao nazrijeti iza dobro odglumljenog pokeraškog lica dao bi naslutiti neki manji frktaj.

– “Dečki, šta ćete popit? Nisam vas  pitao zbog mobitela…”.

– “Gle, ovo ću ti još sam reć i više neću. Ako ništa drugo propuštaš igrice. Ima toliko dobrih. Kad ti je dosadno, to stvarno ubije vrijeme” – Sprej će.

– “Prijatelju moj. Nemam ti ja vremena za igrice. Po cijele dane radim ko crnac. Nemam vremena ni za jest”.

– “Pa nisam mislio doma. Mislim na poslu. Evo vidi Miše. On je skretničar i šta je – je, poštujem njegov poso. Al kad god dođeš kod njega, oni su za stolom i jedu špek i piju vino. A i koliko puta dnevno imaš šta za skretat?”

– “Ovo su grube insinuacije i laži” – Mišo će povišenim tonom. “Došo sam se podružit na nekoj partijici bele, al brate, kud baš ti među prvima dođeš i onda me tako prozivaš? Vređaš time i mene, moju obitelj cijelu moju struku i ako smijem reći, cijeli ovaj naš napaćeni narod” A i Knez je na bolovanju.”

– “Al si ga sad usro.” – glasan Sprejev smijeh prolomio je skučen boravak. Nije se mogao prestat smijat. Kada je doša sebi dok su ga Mišo i VK gledali, Sprej je nastavio: “Da je Knez na bolovanju, ok i to sigurno stoji. Al vidio sam te u top 100 na Match Mastersu. Ko bi se nazvo Skretničar, ako nisi ti? Mislim, velik je Balkan, al Skretničar..e brate.”

– “Nećemo se lagat. Znaš da nikad ne lažem” – Mišo će. “Igram ga ponekad, ali doma. Tu i tamo..”

– “Tu i tamo? Braco, odigro si oko 20.000 partija. Za svaku ti treba barem 2-3 minute. Znači to je oko 40 dana čiste igre. Šta bi ti žena dala da se doma igraš? Će ti ona veš prat?”

– “Opet vređaš, Sprej. Znaš da te ne volim i blizu sam..preblizu sam te..i šta te briga kolko, šta i gdje igram? i opet, da Knez kupi mobitel i odigra koju partiju bio bi sigurno bolje volje. A i žena bi ga možda više poštovala.”

– “Mišo” – Knez će smireno. Mene žena poštuje. Isto koliko kao i tebe. Odnosno ne poštuje me. A da se igram, još bi me i tukla. Ko i tebe tvoja. A mogle bi nas uskoro zajedno mlatit.”

– “Šta mene žena tuče…” – povisio je glas Mišo.

– “Ej..nismo od jučer. Pričali smo o tome nekoliko puta. Pa koja nam je tema uvijek kad si popijemo malo više? Ok, ne sjećamo se. Al zadnji sam put ja manje popio, jer sam morao popit tablete za tlak. I sjećam se dobro da si rekao da ti je to jutro dala dobar šuber u pleksus – da se ne vidi, al da boli. Uostalom, i ja dobijem porciju tu i tamo. A da se igram, bilo bi toga još više”.

– “Pa da smo baš pričali o tome, da se ne lažemo, znate da ja ne lažem, a vjerujem. I dogodi se. Ali to je bilo samo jednom. Ili dvaput. A i ti ne možeš znat kako bi bilo da zaigraš koju?”

– “Dečki, igrao sam ja igrice. I baš me ova vaša svojevremeno zaludila. To je gore od kladionice”.

– “Ti si igrao?” – Sprej će. “Pa ti nemaš ni mobitel!”

– “Dečki, šalu na stranu. Imao sam mobitel. I još ga negdje imam, ali ga ne koristim. I igrao sam čak i tu vašu igru.”

– “E da mi je i to vidit!” – Spjer se malo nabrijao. Sad lažeš ko i Mišo maloprije. Ajd bolje da malo čkomimo dok ne dođu Pele i Gric..”

– “Slažem se, ali ako ti dokažem da sam igrao i imao bolji prosjećan skor od tebe, ideš u Point po gajbu piva. Po birtijaškoj cijeni. I to će nam bit večernja pijača”.

– “Ajd dokaži. I ako izgubiš..ma šta ako..ništa onda..jedna laž više”- Sprej je blago poludio.

-“Dečki, oće mi neko posudit mobitel na min?” – VK će.

-“Evo ti moj” – Sprej mu samozadovoljno pruži mobitel.

-VK se ulogira na gmail koji nije koristo ohoho vremena i okrene mobitel prema pajdašima: “Evo!”

Mišo i Sprej su razrogačili oči kad su vidjeli.

-“Tu sam skužio kako je to zarazno. I to je jedan od razloga zašto više nemam mobitel. I nemojte više gnjavit s tim.”